Poglavlje 5 - Staklena čaša

Jel’ znaš nešto o ženama? Upitaj se dobro. Koliko možeš biti različit od njih? Da li znaš nešto o sebi? O muškarcima, naravno... Nego, jel’ znaš nešto o njima? Koga bolje poznaješ? Zapitaj se ovo dobro, i dobićeš veliki odgovor o sebi. Odrasto sam, znaš... Ili odrastao.

-          Volim život, Mali. Volim ga, keve mi.

-          Da li znaš stvarno šta to znači Džejms?

-          Čudno je kad me ti to upitaš... Čudan si mi... Reče Dž.

-          Ne seri... Čini ti se... Ili me ne znaš?

-          Hajde, Mali, znaš da se uvek vratim?

Opet on. Čudan, ko što reče za mene. Dobro poznaješ onu osobu koliko znaš njene noći. Džejms ih je sa mnom proveo više nego dana. Ionako smo druge osobe... Danju, naravno.

Džejms je voleo alkohol. Džonija. Da li znaš da na Džoniju možeš da pričaš. Do kraja života... Dobiješ inspiraciju. Šetaš... Alkohol je skupo koštao Džejmsa, mnogo puta. Znaš, alkohol je lutrija. Nekome donese sreću, nekome tugu. Nekome oba. Alkohol ne ostavlja. Džejms je bio lojalan.

Bio je autostoper. Pušio je ulicom. Kaže da se ulica i cigareta vrlo dobro poznaju. Zajedno rade. Možda je samo voleo da hoda. Da gleda automobile? Voleo je njihov zvuk. Mustang. Zbog njega je postao autostoper.

Kaže da ga je našao. Ostavljenog. Usamljenog. Osetio je da želi da se poveže sa njim. Bio je prelepo zarđale boje, sa dve plave linije. Mirisao je na benzin i seks. To je sve što mu je bilo dovoljno. Vozio se prljavim putevima. Zato ga je i izgubio... Da li sam pomenuo koliko je voleo kocku?

-          Nikada nisam bio u Monte Karlu, Mali.

-          Još jedno mesto Džejms? Maroko, pa Monte Karlo?

-          Znaš, veštački je. Ne odaje duh kocke. Mada, nikada nisam gledao iz drugačijeg ugla.. Dž.

-          Ti si jako čudan Džejms. Ti si se promenio si se.

Svi smo. Svi smo se promenili, naravno. Lutamo. Gubimo. I dobijamo, zaboravih. Ne ja, zaboravih samo da napišem.